Staari rokeri deveti put, Umag, 7-9.5.2010.

Uskoro ovdje stižu dojmovi i slike....

Kao što je Dragec najavil , stiže puuuuno slika ( ali ne sve jer ih je snimljeno preko 700) i potrudil bum se sve dobro opisati....Dakle : dan prvi-prvi dio....
našli smo se kog Geca u 9 i 30h (kasnili smo pol sata ) i zato je skuter vozil u 5 brzini do prvog stajanja na Dobri...naravno birc nije delal al to nas nije omelo da žvaknemo koji sendvič...


nakon kaj smo nahranili magarce došlo vreme da se krene dalje (jer smo kasnili u startu a da bu još gore predvodil nas je skuter.... ) Al pojma nisam imal da skuteri imaju i 6 brzinu....Kad je Dragec krenul peglat zavoje...(kaj da mu je netko obečal da bu bil je..n ak ga vlovimo) Drugo stajanje je bilo u veselom kutiću , kam smo došli za čas zahvaljujuči brzini predvodnika......bogme ni skuter za dat u ruke neozbiljnima !


Janko nam je poželil dobrodošlicu al mi smo se odlučili samo za kavu koja je bolja od poprsja konobarice

ubrzo smo krenuli dalje za pomahnitalim skuterašem i brzo došli do zločestog kišnog oblaka zbog kojeg smo se sakrili na benzinskoj u Delnicama-a kao što se vidi nismo bili jedini...


A u čudotvornom skuteru našle su se kišne hlače za Dianu ( ma ima gepek ko auto ! )


sljedeče stajanje na Vratima Jadrana gde smo napojili konje i magarcima dali sendvič i kavu




uživanje u kavi nam je prekinul pogled na oblake iznad Učke....brzo smo krenuli nebili pobegli prije kiše na drugu stranu ali normalno nismo stigli....pralo nas je 8 km do Učke...

kraj prvog djela.....
(Powered by frubar.net)

kao što se vidi iz priloženog,tu se stalno stajalo i JELO i onda se čudite kaj ste tak debeli,poglečte mene!!!!!!!!
P.S. hmm sviđa mi se opaska o pomahnitalom skuterašu......ha,ha,ha,.........

Dan prvi-drugi dio:
prošli mi Učku i fala Bogu kiša više nije padala. Odluka je pala da stanemo u Buzetu i prošečemo se rodnim gradom moje bake i dede (nona i nono)
Pogled na grad s glavne ceste


ulazna vrata u stari grad

veselo društvo na okupu a da dalje ne laprdam gledajte slike











kad je šišmiš videl zvono načisto je ponorel ( a več je i prije svojom vožnjom pokazival neke simptome....) i štel je zvonit al su mu krila bila mokra pa ni mogel doletit do zvona


zato je bil ljut pa se razmahal na vidikovcu a rezultat toga se vidi na desnoj sliki (sirotim ljudima je hižu vužgal!)


na kraju smo stali u "kafiču" na nekakvoj tekučini (favorit točeni 17,50kn !!!!!) sa najgorim zahodom kaj sam videl u životu (prvo nemreš uči a onda ne vidiš po čemu pišaš) uglavnom ak tam zaglavite(druge birtije nisu delale) najte iti pišati ! (topla preporuka)

S pogledom na ovaj put izlazna vrata kraj drugog djela.
(Powered by frubar.net)

Dan prvi-treči dio:
posle Buzeta krenusmo ravno za Umag sljedeči povampireni skuter ( bogme mi je palo na pamet da ima i 7 brzinu.....samo da ne uključi turbo jel ko bu ga onda pratil???) Kad smo došli u Umag (jako brzo) srečom smo poslali plavuše da se prijave za unapred rezervirani četverokrevetni apartman, a plavuše ko plavuše dobile dvosobni šesterokrevetni apartman za iste novce !!!! Te su se odmah po dolasku u dotični počastile sendvičem! A stvarno je super , udaljen od ceste, odmah uz more....ma svima nam se svidio od prve!











Motori pod prozorom i mi odosmo malo prerano na susret....kad smo došli Julija se vlovila za glavu kad je vidla cjene...


tak da ne čudi kaj nije bilo puno ljudi. Popili jednu rundu (srečom ovaj put su točili Bravariju a ne favorit) i otišli se odmorit sa odlukom da sutra uzmemo sa sobom nekoliko testnih piva....


Kraj prvog dana. Nastavak sljedi....
(Powered by frubar.net)

Dan drugi-prvi dio:
Ustajanje zorom ranom oko 10h uz zvukove kiše...Prvo doručak pa bumo vidli kaj dalje!

oko dvice je kiša stala i pada odluka idemo se vozit! Prvo jutarnje razgibavanje uz sve broj motora a onda pokret...











prva etapa : Grožnjan (glečte slike)

















Dragec nam je bil malo nestašan ( ko i na cesti)








nakon puuuuno hodanja krečemo dalje....

(Powered by frubar.net)

Drugi dan-drugi dio:
iz Grožnjana smo odlučili otič do Motovuna i krenuli smo taman kad je kiša počela padati....ali predvođeni divljim skurerašem bili smo brži od nje...
Drageca i mene su ko ozbiljne motoriste (nisu oni vidli kak se Gec vozi divlje) pustili z motorima u stari grad po vrlo nezgodnoj cesti od uglačanog grbavog kamenja




normalno da smo stali u prvoj birtiji iza ulaznih vrata....

pogled je prekrasan a vidi se kak nad Grožnjanom padaju sekire , a Gec se za svoju brzu vožnju(da pobegnemo od kiše ) počastil nečim slatkim..al došel oblak i do nas pa smo pobegli pod veeeelki suncobran ! Srečom nije dugo padalo pa evo slika obilaska Motovuna

















došlo vreme da krenemo dalje , a ova desna slika me je podsjetila da stare priče o utvrđenim gradovima i zmajevima nisu bez vraga......



(Powered by frubar.net)

Drugi dan-treči dio:
Zakljčili smo da bi trebalo nekaj i jesti , pa smo odlučili da kad krenemo iz Motovuna prema Poreču negde stanemo i nekaj žvaknemo....i naš predvodnik kaj je vozil kaj da ga vragi ganjaju je našel pravu domaču piceriju sa razumnim cjenama i odličnom pizzom ! (ma svaka mu dala!)




Mjesto se zove Karojba , na glavnoj je cesti od Motovuna prema Poreču , a sama picerija je malo izvan glavne ceste (ima tabla na glavnoj cesti) . Toplo preporučam svakom putniku-namjerniku MOTORISTI ! Pizze su velike , obilate i jako fine ! Da ne spominjem domači teran i malvaziju po zaista razumnim cjenama!


Punih buškica krenusmo prema Poreču nadajuči se da bu Gec male lakše vozil..(zbog bučkanja ) Uzalud nam nada bila......


Dok si rekel perec , več smo bili na kavi u Poreču....
no dobro....neki na sladoledu...




joooj kak je lepo more...





Iz Poreča smo odjurili, ponavljam ODJURILI "doma" u Umag da se malo odmorimo i spremimo za susret.....Neznam gde je gorilo ali Dragec je sirotom skuteru-motoru zvadil ne samo mast nego i dušu.....nije imal ni milosti prema skupini taljanskih bajkera koje je opral ko balavce.....I evo nas časkom u našem apartmanu!

Testna piva je spremna , a Didi sprema bambuse za susret.....

(Powered by frubar.net)

Drugi dan-četvrti dio:
Danas je na susretu bilo puno više ljudi nego jučer.Valda su se bojali kiše koja je naravno opala ali nas nijesmetala jer smo bili mokri i iz nutra....Na ulazu nas je ko i jučer dočekala medica dobrodošlice (jakooo dobra ! ) i ja sam si mam maznul 4 a kad me djelitelj medice začuđeno pogledal sam mu objasnil da imam dve noge a i motor ima dva kotača...

nišli smo i na jednu poznatu facu...


na desnoj sliki dolazi spasitelj žednih ( inače znan ko manijak na skuteru)


bilo nas je puno manje nego prošle godine (osim kiše valda su se splašili da bu nas Urban opet davil)

Simona je dobila zahvalnicu (prijavila MK Kompe) eeee da sam znal da bu pala medica bi ja i nas prijavil....

slike vjerno pokazuju da ko se medice lača , ne pušta ju lako !


evo našeg spasitelja da nahrani gladne ( i napoji žedne)


evo objašnjenja izgubljenog Dragecovog pogleda

a dooobar komad je plesal na stolu

a bend je izvanredno skinul Stonse tak da je mjuza bila odlična!



i za kraj piromani kaj čuda delaju s vatrom (ove godine smo ih dočekali jer ni bilo Urbana da nas stera...)






I tako prođe i drugi dan .....bilo je baš dobro !!!
(Powered by frubar.net)

bok vidim da Vam je bilo super

Petrakovo Brdo 2 stancija Gableci po 18 kn, za nepovjerovati, nismo pobali jer je Darko imal super plačinke
moja malenkost iz sjene


Rijeka Vrata Jadrana skidanje kišnih odjela, koji nam i nisu trebala, GEC - širi paniku

Kava ispod Motovuna i blizina Velog Jože
Umag parkanje pred apartmanima Umag Pizza ala Marijan i ekipa koja nas je dočekala u poznatom ugostiteljskom lokalu Galeb.
Jutro u Umagu je bilo kišno i nisam imao volju slikatiposlije podne u subotu, nakon povratka iz Chiare,
Mogu reči da sma se odmaral na ovoj plaži okupanomoj suncem, i guštal sam.
Zahvaljujem Šišmišima na pivi u Petak, koju sam doduše sam moral uzeti.
Vidimo se dogodine u Umagu na nadam se opet lijepom Vikendu.
By the way, zakaj se je otvarl novi post kad je već bilo otvoreno s moje strane?

Borisu petica za izvješče sa putovanja i više nego iscrpno sa veselim komentarima (naročito za pomahnitalog skuteraša) ali takvi smo ti mi šišmiši možda ne vidimo dobro ali sluh nam je fantastičan i zato koristimo eho sonare pa možemo uletavat i malo žešče u zavoj,ha,ha,ha......sve u svemu bilo vam je super i malo se grizem ali tak je kak je...
Da,kaj se tiče otvaranja novog posta več se je to i prije dešavalo i totalno nepotrebno pa ako Gec kaj može napraviti da sve to metne na jednu hrpu NEK NAPRAVI..... a vidim da je i gucijima bilo dobro,super,baš mi je žal kaj nisam sve to podijelil sa vama....

Dan treči-prvi dio:
buđenje u neko doba jutra (nismo baš rano išli spavat....) a vani sunce....Kaj baš moramo iti za Zagreb ????? Nažalost da ! Dragec se odmah primil pakiranja ( kad mu je velki mislim gepek, pa puno tog ima...) a babci su se primili gableca. Kak bi se reklo -prvo fruštuk, ondak na put !





odlučili smo na povratku skrenut na cestu glagoljaša i posjetit Hum-najmanji grad na svjetu....


Brzo stigosmo jer si Gec dal zadatak da mora prestič bar dva čopera !???? I evo ga kak pred Humom širi krila...


Bilo kuda , Suza svuda !!!!

s obzirom da je Hum mali , ja sam hrabro krenuo u obilazak cjelog grada slikajuči na sve strane....











Dragecu ni dalo hodat (potrošil se u vožnji) pa nas je čekal u hladovini kujuči planove za pranje čopera....



posle Huma smo na glavnoj cesti stali na kavi al nismo se setili slikati jer smo bili zauzeti traženjem konobara.....Posle kave pravac Vidikovac u Hajdinama.....naravno Gecovim tempom....
(Powered by frubar.net)

Dan treči-drugi dio:
Prošli mi Učku , Riječku obilaznicu , ali uspon na G. Jelenje nas je zaustavil....crno nebo, zima , ko zna kaj nas gore čeka....pa su se zimogrozni (da ne velim djelatnica) išli obuč u kišnjake....ja ga naravno nemam.....
ja sam iskoristil pauzu za izbacit vodu iz sebe jer je onak bilo za očekivat da bu i preveč vode na meni...


srečom niš ni opalo tak da smo stigli na Vidikovac zadajuči probleme eRovima (onak nas niko drugi nije mogel stič...)

Pogled krasan , štrudla od borovnica kažu izvrsna.....ali, ali...osoblje tj. konobarica toliko neljubazna da se to rijetko vidi...koda smo joj pokvarili cjeli tjedan zato kaj smo došli??? I to nije prvi put da se tak ponašaju ! Možda ne vole nas motoriste ???? Preporuka : izbjegavat ubuduče dotični lokal.!


ja se nisam štel debljat pa sam pil pivu....

I tako stigosmo do Zagreba .....rastali se na benzinskoj u Prečkom i krenuli doma....Kaj da velim??? Bilo mi jako lijepo , proveli smo tri ispunjena dana, napravili 700km, čak ni kiša nije to pokvarila...A veli se da ti je tak dobro kak je dobro društvo s kojim si....meni je bilo odlično! Nadam se da je i ostalima bilo dobro.....
Do sljedečeg druženja lijep pozdrav svekolikom pučanstvu !!!!!
(Powered by frubar.net)

Da odgovorim Rudiju i MGu....Ovaj post je na pravom mjestu ( u zajedničkim putovanjima) a onaj drugi je u dogovorima za putovanja....tak da ta dva posta nemaju veze jedno z drugim.......jer nema smisla izvješče s putovanja stavljat u dogovore !
PS. Rudo nisam mogel ranije metnut izvještaj trečeg dana jer sam nekaj delal...(mislim da znaš kaj )

Još nisam skužil sve te fore, jer kad ja otvorim drugi post s istom ili sličnom temom, onda je frka,
nema veze glavno da je bilo OK

pod P.S. sve ok.....kaj se tiče dva posta,ti si u pravu ali ja sam samo spomenul da se to več dešavalo a ne ko je kriv,tak da Gec to proba strpat u jedno a naravno da je sve omeđeno da tak velim,posebno su dogovori a posebno izvještaji sa putovanja i samo treba malo pogledat di se kaj meče i sve ok a kao što sam več rekel to se več dešavalo pa ovo nije niš strašno.....

nije nikakva frka mg750 ieoua,Gec več ima iskustva sa tim stvarima pa bu se vredu......

Niko ni ni rekel da je frka......ja sam samo dal pojašnjenje......

Skuzio sam, brijem bez veze, visim pivu

Meni je bilo bas super sa ekipom u Umagu..Imala sam najboljeg šofera na svetu, a onaj skuteras je bezal pred nama ko vrag cijelo vrijeme ( ili je lovil talijane po cesti )..
Fala svima na odlicnom vikendu, bumo ponovili tak nekaj..

Društvo, ovim izvještajem Boris je nadmašio sam sebe i sad mi se čini kao da sam i ja bio tamo...

Stvarno je bilo super i imali smo tri prekrasno provedena dana.
Slike i tekst kao da je birao Đelo Hađiselimović, a onaj na skuteru po opisu kao da je bio Valentino Rossi.
Pa sam odmah danas otpelal svoj skuter na servis (12tkm) i da mu ugrade blokadu i skinu barem pola od svih onih silnih 16kW, kaj po pisanju izgleda previše za jednog laganog šišmiša...

Moje se slike još "pacaju" (nakon prekrasnih 131 Borisovih teško je još nešto dodati), no kako su video uradci već na YouTube-u, stižu već u slijedećem postu.

Kako se bajkeri bude rano, evo što sam ulovio pred apartmanom:




Izlet na Grožnjan i Motovun:




Pogled s Motovuna:




Na moto susretu uz skoro prave Stonse:




ali uz pravu Juliju i Borisa:



i već od Borisa najavljenu plesačicu:

Nije nedostajalo ni "uživanja" u 7 dana starom motoru:

Ples baklji i vatromet bili su ipak puno bolji:








To jest VELIČANSTVENI:

BRAAAAVVVVOOOOO za skuterVrageca , pardon Drageca zvanog Vale !!!!

Vidim da vam je bilo prekrasno, ekipa, atmosfera, apartman, a mi smo si za utjehu kaj nismo tam u subotu navečer spekli janka pod pekom.

Meni je bilo super i definitivno to trbamo ponoviti!
Filmici su super!

Sad kad su se slike malo "upacale" mogu vam prikazati pravu sliku i pravu istinu o putu u Umag.
Još u četvrtak Mara je shvatila kakve me opasnosti čekaju, pa me je zabrinuta pogleda ispratila na put.


U petak ujutro vremenska je prognoza bila obečavajuća.
U kompletnoj opremi, pripremljen za kišu, snijeg i led, pola sata prije dogovorenog vremena, već sam bio pred kućom.
Kako je vrijeme odmicalo a temperatura rasla, višeslojna odjeća se skidala i otpisivala kao nepotrebna za put.


Uz 60 sekundi zakašnjenja (ili nešto malo više - pola kutije popušenih cigareta) pojavio se ostatak ekipe oran za putovanje.


Horor je počeo već na staroj Karlovačkoj.
Dvije podivljale bajkerice na močnom Pegasu, nakon uspješnog rušenja Suzuki bajkera u jutarnjim satima, pokušale su to isto i sa mnom na izlazu iz Zagreba.
Prestravljen, dao sam se u bijeg.
Ali jaooo, svaki pogled u retrovizor odavao je bolnu činjenicu da su mi na repu.
Tako je to trajalo sve do Jarče polja, gdje ih je izgleda glad zaustavila.


Potjera se nastavila sve do Buzeta, a onda sam se sjetio da bih možda gore na vrhu mogao lupanjem u zvono dozvati svekoliku pomoć.





Kako je pristup zvonu bio gotovo nemoguć, nastavio sam bijeg prema sigurnom utočištu Umaških bajkera.


Vozeći se prosječnom brzinom od 150 km/h, uspjeli smo prevaliti tih 300 kilometara za 7 sati, pa smo među prvima stigli na susret.


I predali se u sigurne i spasonosne ruke organizatora, tj. organizatorica.



Kako je piće bilo uobičajeno skupo, pribjeglo se drugim oblicima grijanja.


Zabarikadiran u sobici na tavanu, dočekao sam juto. Pod okriljem noći okupirali su nas bajkeri.


Kako nam ne bi propala subota, brzo smo se dogovorili za jednu istraživačku vožnju po unutrašnjosti Istre. I naravno krenuli odmah, tj. par sati iza podneva.

Prvo je stručno oko pregledalo stanje motora (ajde dobro, možda je i malo kiše obrisala sa siceva, i plastika, i vjetrobrana, i malo podmazala lance i ... no to nije bitno za ostatak priče)


Kako se vrednote moraju čuvati, ja sam svom dijelu pristupio vrlo ozbiljno. Okružen svim tim opakim zvijerima zvanim motori, trebalo je zaštiti siroti X8.


U pripremama za istaživački put, sudjelovali su svi. Na braniku domovine, spreman na iznenadne napade gusara s mora, stratešku poziciju zauzeo je i Boris.


Neprekidno prskanje vode, najavljivalo je da ćemo putovati po kiši.




Ove slike napravljene prije puta kao da su najavljivale da ćemo imati okršaj sa opasnom ekipom talijanskih bajkera. Moram priznati na opakim i prekrasnim motorima. Valjda nisu imali love za pravi originalni talijanski skuter.


Za svaki slučaj pripremili su i podršku V-maxova, sve su se nadali da će im to pomoći.


Horor s početka priče se nastavio, a onda sam čvrsto odlučio da ću se predati, i zaustavio sam se na uzvisini iznad Umaga. Pakleni dvojac na Pegasu također. A onda sam se sjetio naše repke i uz povik: Nema predaje nastavio napad na Grožnjan i Motovun.


U Grožnjanu provjerio sam da li nas još netko slijedi (kao npr. opaki talijanski motociklisti)






Nastavio sam se strateški povlačiti prema Motovunu. Pegaso napadi nisu popuštali.

Skoro na samom vrhu Motovuna, letimično slikanje pokazalo je da sam sam. Progoniteljima sam uspio izmači u zadnji tren, a oni su, kako Borisove slike pokazuju, zaglavili na samom vrhu.

Teške borbe na povratku opisao je već Boris, ali sam povratak u Umaško utočište pokazuje da sam preživio i pizu, i kavu kod lokalnog porečkog slastičara (Kajtazi bar), i jaku talijansku chopper ekipu, a pogotovo Pegaso dvojac.

Nakon par pivica na susretu stvari su legle na svoje mjesto. Nakon još par, nisam više bio siguran da li treba vjerovati očima.
A ova prerada me oduševila. Zamijeniti guvernal kotačima i obrnuto. Genijalno. Ako ne vjerujete meni vjerujte originalnim slikama.



Ostatak večeri protekao je u tuzi zbog Urbana. Kako smo svi skupa došli iz urbane sredine silno nam je nedostajao pa smo ga čekali sve do 3 sata iza ponoći. I usput, neki su od lokalnih dilera za par piva kupili prave diplome. Da smo Boris i ja uspjeli oteti medicu, vjerojatno bi u direktnom testiranju otkrili da je lažna,



Čekajući Urbana izgubili smo osjećaj da li pijemo testnu pivu, pola litre gratis ili preskupu umašku. Sa slika možete vidjeti koliko nam je to bilo važno.


Možda bi ovdje još samo trebalo spomenuti neke piromane koji su nas pokušali žive zapaliti pred samo jutro, no dobro natopljeni iz vana i iz unutra, pokazali smo da smo ekipa spremna na sve.

Tijekom noći netko mi je izbrisao slike povratka nazad (uključivo i vlastitu memoriju), ali znam da više nisam morao bježati od opakog Pegaso dvojca koji se primiro. Potkupio sam ih jednim kišnim hlačama.
Možda je samo trebalo malo brže voziti kako bih konačno, što je evidentno i vidljivo s mojih originalnih slika, o da, konačno i ja okusio kakav komadić hrane nakon ovog napornog puta.




A ova slika nije ovdje zalutala. Samo da znate, dok smo se mi borili po Istri, Suzuki banditosi su uživali po Zagrebačkoj okolici (Petrinja)

I na kraju, hvala cijeloj ekipi na ugodnom provodu i društvu.